Riječ koja nas uplaši više od reči “kancer” je – metastaza. Obično se posumnja da je kraj i da pacijentu nije ostalo još puno vremena. Da li je uvijek tako, šta su uopšte metastaze, da li se one na mozgu mogu izliječiti i koji se uopšte tumori tada mogu izliječiti, otkrila je na K1 televiziji profesorka dr Danica Grujičić, neurohirurg.
“Kada im kažete da je metastaza na mozgu, svi misle da je to kraj. To više nije tako. Naravno da sve zavisi od tipa tumora, šta je metastaziralo, gdje, u kojoj meri, kakva je situacija sa osnovnom bolešću, da li je pod kontrolom, jer metastaza može da postoji u mozgu jako dugo vremena, a da ne znate da uopšte postoji. Mozak može da se prilagodi dodatnoj tumorskoj masi i ukoliko to nije negde gde je motorna zona za pokretanje ruku ili nogu, može dosta da poraste i da bude veliki broj metastaza, a da ne da simptome. S druge strane, zavisi koji je tip tumora. Recimo, melanomi uvijek daju metastaze na mozgu, ali ti pacijenti su u odličnom stanju. To se objašnjava time da melanomske ćelije i ćelije nervnog sistema imaju isto poreklo i mozak ih na neki način dobro toleriše. Kada imate čak i 15, 16 metastazi, uz današnju terapiju, mogu da žive jako dugo i naravno uz gama nož”, objasnila je profesorka u emisiji “Na prvom mestu”.
Mestaze u najvećem broju slučajeva nastaju kod tumora dojke i pluća.
“Ono što nije dobro, to je da u današnje vrijeme, posebno kada su u pitanju kanceri pluća, pacijenti nerijetko počinju liječenje sa metastazom na mozgu i dešava se da veliki broj pacijenata počinje liječenje tako što smo mi otkrili primarni tumor. On dođe sa poremećajem centralnog nervnog sistema, slabošću ruke, noge, nestabilnošću u hodu, slabljenjem vida, sluha, promjenama u ponašanju. Vi uradite magnetnu rezonancu, shvatite da su to metastaze i onda tragate za primarnim procesom. U najvećem broju slučajeva se radi o dojci i plućima, a rjeđe o bubregu. Svi tumori mogu da daju metastaze na mozgu, a najčešći su dojka, pluća i melanom. Može da da i debelo crijevo jer su to pacijenti koji jako dugo žive. Ima vremena da prvo daju metastaze na jetri, jetra je tu čistač. Tumori tesisa takođe mnogu, ali to je mnogo rjeđe”, objasnila je dr Grujičić.
Share
Tweet
Share
E-mail
Komentari
Riječ koja nas uplaši više od reči “kancer” je – metastaza. Obično se posumnja da je kraj i da pacijentu nije ostalo još puno vremena. Da li je uvijek tako, šta su uopšte metastaze, da li se one na mozgu mogu izliječiti i koji se uopšte tumori tada mogu izliječiti, otkrila je na K1 televiziji profesorka dr Danica Grujičić, neurohirurg.
“Kada im kažete da je metastaza na mozgu, svi misle da je to kraj. To više nije tako. Naravno da sve zavisi od tipa tumora, šta je metastaziralo, gdje, u kojoj meri, kakva je situacija sa osnovnom bolešću, da li je pod kontrolom, jer metastaza može da postoji u mozgu jako dugo vremena, a da ne znate da uopšte postoji. Mozak može da se prilagodi dodatnoj tumorskoj masi i ukoliko to nije negde gde je motorna zona za pokretanje ruku ili nogu, može dosta da poraste i da bude veliki broj metastaza, a da ne da simptome. S druge strane, zavisi koji je tip tumora. Recimo, melanomi uvijek daju metastaze na mozgu, ali ti pacijenti su u odličnom stanju. To se objašnjava time da melanomske ćelije i ćelije nervnog sistema imaju isto poreklo i mozak ih na neki način dobro toleriše. Kada imate čak i 15, 16 metastazi, uz današnju terapiju, mogu da žive jako dugo i naravno uz gama nož”, objasnila je profesorka u emisiji “Na prvom mestu”.
Mestaze u najvećem broju slučajeva nastaju kod tumora dojke i pluća.
“Ono što nije dobro, to je da u današnje vrijeme, posebno kada su u pitanju kanceri pluća, pacijenti nerijetko počinju liječenje sa metastazom na mozgu i dešava se da veliki broj pacijenata počinje liječenje tako što smo mi otkrili primarni tumor. On dođe sa poremećajem centralnog nervnog sistema, slabošću ruke, noge, nestabilnošću u hodu, slabljenjem vida, sluha, promjenama u ponašanju. Vi uradite magnetnu rezonancu, shvatite da su to metastaze i onda tragate za primarnim procesom. U najvećem broju slučajeva se radi o dojci i plućima, a rjeđe o bubregu. Svi tumori mogu da daju metastaze na mozgu, a najčešći su dojka, pluća i melanom. Može da da i debelo crijevo jer su to pacijenti koji jako dugo žive. Ima vremena da prvo daju metastaze na jetri, jetra je tu čistač. Tumori tesisa takođe mnogu, ali to je mnogo rjeđe”, objasnila je dr Grujičić.
Na pitanje da li primarni karcinom može da bude pod kontrolom, a da metastaza ne može da se kontroliše, profesorka je odgovorila:
“Ne samo to, može da se desi da pacijent sa metastazama na mozgu živi nekoliko godina, a da vi ne možete da nađete primarni proces. Iz mog iskustva, imali smo pacijenta koji je došao sa velikim tumorom na malom mozgu i nekoliko tumora. Bilo je jasno da se radi o metastazama, uradili smo skener cijelog tijela: vrat, grudni koš, trbuh i karlica – nigde ništa. Uradili smo scintigrafiju kosti, nigde ništa. Jedini način da dođete do dijagnoze jeste da operišete pacijenta. Tu veliku promenu, koja nije bila pogodna za tretman na gama nožu, mi smo odstranili. Odnosno, prvo smo ozračili ovih 13, onda smo operisali veliki tumor i ispostavilo se da je to melanom. Taj čovek ni danas ne zna gde je primarni proces, možda je bio na moždanicama. Dobio je dvojnu savremenu terapiju. To je bilo pre tri godine i još uvek je živ, a što je najvažnije, živi kvalitetno. Može da radi, da se druži sa prijateljima i da živi punim plućima”, rekla je dr Gujičić.
Rak do mozga dolazi krvnim sudovima.
“Može da dođe krvnim sudom, onda ako, recimo, metastazira, može da dođe na mozak tako što razara kost, može da dođe venskim putem, pogotovo kada imate tumor koji povećava pritisak u trbuhu. Onda venama mogu da se naprave metastaze, ne samo u mozgu, nego i u kičmenoj moždini i kičmenom kanalu. Metastaze su najčešće krvnim sudovima”, rekla je doktorka
LIJEČENJE METASTAZE
Metastaze mogu da se pojave i nakon decenija od izliječenja, upozorila je doktorka.
“Svi onkološki pacijenti treba da znaju da moraju da se kontrolišu, čak i oni koji su izliječeni. Oni bar jednom godišnje moraju da prođu, po mom dubokom ubjeđenju, bar PET skener. Postoje tumori koji ne mogu da se prikažu na PET sekeneru, ali moći će i rjeđi tumori da se dijagnostikuju. Ako nema nigdje nakupljanja, znači da nema aktivnog tumora i pacijent je miran”, objasnila je doktorka i dodala:
Share
Tweet
Share
E-mail
Komentari
Riječ koja nas uplaši više od reči “kancer” je – metastaza. Obično se posumnja da je kraj i da pacijentu nije ostalo još puno vremena. Da li je uvijek tako, šta su uopšte metastaze, da li se one na mozgu mogu izliječiti i koji se uopšte tumori tada mogu izliječiti, otkrila je na K1 televiziji profesorka dr Danica Grujičić, neurohirurg.
“Kada im kažete da je metastaza na mozgu, svi misle da je to kraj. To više nije tako. Naravno da sve zavisi od tipa tumora, šta je metastaziralo, gdje, u kojoj meri, kakva je situacija sa osnovnom bolešću, da li je pod kontrolom, jer metastaza može da postoji u mozgu jako dugo vremena, a da ne znate da uopšte postoji. Mozak može da se prilagodi dodatnoj tumorskoj masi i ukoliko to nije negde gde je motorna zona za pokretanje ruku ili nogu, može dosta da poraste i da bude veliki broj metastaza, a da ne da simptome. S druge strane, zavisi koji je tip tumora. Recimo, melanomi uvijek daju metastaze na mozgu, ali ti pacijenti su u odličnom stanju. To se objašnjava time da melanomske ćelije i ćelije nervnog sistema imaju isto poreklo i mozak ih na neki način dobro toleriše. Kada imate čak i 15, 16 metastazi, uz današnju terapiju, mogu da žive jako dugo i naravno uz gama nož”, objasnila je profesorka u emisiji “Na prvom mestu”.
Mestaze u najvećem broju slučajeva nastaju kod tumora dojke i pluća.
“Ono što nije dobro, to je da u današnje vrijeme, posebno kada su u pitanju kanceri pluća, pacijenti nerijetko počinju liječenje sa metastazom na mozgu i dešava se da veliki broj pacijenata počinje liječenje tako što smo mi otkrili primarni tumor. On dođe sa poremećajem centralnog nervnog sistema, slabošću ruke, noge, nestabilnošću u hodu, slabljenjem vida, sluha, promjenama u ponašanju. Vi uradite magnetnu rezonancu, shvatite da su to metastaze i onda tragate za primarnim procesom. U najvećem broju slučajeva se radi o dojci i plućima, a rjeđe o bubregu. Svi tumori mogu da daju metastaze na mozgu, a najčešći su dojka, pluća i melanom. Može da da i debelo crijevo jer su to pacijenti koji jako dugo žive. Ima vremena da prvo daju metastaze na jetri, jetra je tu čistač. Tumori tesisa takođe mnogu, ali to je mnogo rjeđe”, objasnila je dr Grujičić.
Na pitanje da li primarni karcinom može da bude pod kontrolom, a da metastaza ne može da se kontroliše, profesorka je odgovorila:
“Ne samo to, može da se desi da pacijent sa metastazama na mozgu živi nekoliko godina, a da vi ne možete da nađete primarni proces. Iz mog iskustva, imali smo pacijenta koji je došao sa velikim tumorom na malom mozgu i nekoliko tumora. Bilo je jasno da se radi o metastazama, uradili smo skener cijelog tijela: vrat, grudni koš, trbuh i karlica – nigde ništa. Uradili smo scintigrafiju kosti, nigde ništa. Jedini način da dođete do dijagnoze jeste da operišete pacijenta. Tu veliku promenu, koja nije bila pogodna za tretman na gama nožu, mi smo odstranili. Odnosno, prvo smo ozračili ovih 13, onda smo operisali veliki tumor i ispostavilo se da je to melanom. Taj čovek ni danas ne zna gde je primarni proces, možda je bio na moždanicama. Dobio je dvojnu savremenu terapiju. To je bilo pre tri godine i još uvek je živ, a što je najvažnije, živi kvalitetno. Može da radi, da se druži sa prijateljima i da živi punim plućima”, rekla je dr Gujičić.
Rak do mozga dolazi krvnim sudovima.
“Može da dođe krvnim sudom, onda ako, recimo, metastazira, može da dođe na mozak tako što razara kost, može da dođe venskim putem, pogotovo kada imate tumor koji povećava pritisak u trbuhu. Onda venama mogu da se naprave metastaze, ne samo u mozgu, nego i u kičmenoj moždini i kičmenom kanalu. Metastaze su najčešće krvnim sudovima”, rekla je doktorka
LIJEČENJE METASTAZE
Metastaze mogu da se pojave i nakon decenija od izliječenja, upozorila je doktorka.
“Svi onkološki pacijenti treba da znaju da moraju da se kontrolišu, čak i oni koji su izliječeni. Oni bar jednom godišnje moraju da prođu, po mom dubokom ubjeđenju, bar PET skener. Postoje tumori koji ne mogu da se prikažu na PET sekeneru, ali moći će i rjeđi tumori da se dijagnostikuju. Ako nema nigdje nakupljanja, znači da nema aktivnog tumora i pacijent je miran”, objasnila je doktorka i dodala:
“Međutim, šta se dešava nažalost? Nekada tumor izgleda da je samo na jednom mjestu, recimo tumor na bubregu, koji čak ne zahtjeva da se izvadi cijeli bubreg, može jedan dio. Taj pacijent mora žestoko da se kontroliše. To što mi mislimo da on nema metastaze, to nije dovoljno. Svaka maligna bolest je sistemska bolest i to moraju da shvate svi – i pacijenti, i lekari i posebno hirurzi. Nije dovoljna operacija. Ako ste sigurni da ste izvadili bubreg i sve je u redu, vi takvom čovjeku morate za godinu dana da napravite PET skener. Uradite skener cijelog tijela, to je danas bar dostupno. Nekako se uvriježilo da je dovoljno uraditi rendgen pluća i ultrazvuk trbuha. Nije dovoljno. Ti ljudi moraju da shvate da uvijek može da se pojavi metastaza. Kada je karicnom dojke u pitanju, poslije 17 godina može da se pojavi metastaza, čak i posle 30 godina od liječenja”, upozorila je dr Danica Grujičić.
(haber)